portvscale

Svi ste verovatno čuli za španski Institut "Servantes".  Nalazi se usred centra Beograda i ne može se omašiti nikako. Ako danas neko u Beogradu, Srbiji poželi da nauči španski jezik i bliže se upozna sa španskom kulturom, to može učiniti gotovo na svakom koraku. Srbijom je zavladala prava hispanofilija.

Šta ako neko u Beogradu, Srbiji poželi da nauči portugalski jezik? E, taj je osuđen na muke Tantalove! Portugalskog jezika ni od korova a o upoznavanju kulture i da ne pričam. Retke su privatne škole jezika u Beogradu gde možete naučiti portugalski jezik (ja ih znam svega 2 - i slovima DVE). I u njima uglavnom možete naučiti brazilsku varijantu portugalskog jezika. O knjigama na portugalskom, samo možete sanjati. Portugalsko-srpski rečnik NE POSTOJI. Zapravo, postoji nešto što se tako može nazvati i nalazi se pohranjeno na CD-u. Štampano izdanje rečnika ne postoji.

A u našem najbližem susedstvu, u Budimpešti i u Bukureštu, situacija je dijametralno suprotna. Postoji prava stvar za sve lusofile (kao što sam jelte ja) i zove se Instituto Camões - pravi, pravcati institut gde možete naučiti portugalski jezik, iznajmiti knjige na portugalskom i družiti se sa istomišljenicima. Eh, divote!

Instituto Camões, pored bivših portugalskih kolonija, možete pronaći i u Japanu i Tajlandu. Pa nisu valjda oni više zainteresovani za portugalski jezik i kulturu od nas u Srbiji ???

Hoćemo Instituto Camões u Beogradu, pod hitno i odmah !!!

Kad sam već krenuo da pišem o portugalskoj muzici, ne bi imalo smisla, tačnije ne bi prosto funkcionisalo, a da ne pomenem magičnu reč - Pimba !!!

A šta je draga gospodo Pimba? E, to vam je specijalna vrsta muzike, tačnije folk/narodne muzike u kojoj su seksualne metafore bit svega. Mnoge pesme su samo metaforične ali ima i onih veoma vulgarnih, ali i onih koje bez ustrčavanja zadiru u mnoge tabue. Ne trebam ni naglašavati da su ove pesme veoma popularne u narodu, do te mere da su i nezaobilazni deo većine portugalskih svadbi.

One su doduše zato i napisane, da steknu što veću popularnost, sa minimalnom lirikom, pevljive i sa lakim ritmovima, često izvođene na jeftinim sintisajzerima. Iako gotovo sve imaju u sebi motive iz portugalskog Folklora, nema sumnje da je u pitanju čista pop muzika.

Pimba je veoma popularna i među portugalskom dijasporom, kao i u bivšim kolonijama Brazilu, Angoli, Mozambiku i Cabo Verde. U Portugalu na sam pomen ove muzike mnogi će se zgražavati i reći vam kako to ne slušaju, ali prvom prilikom će izuti cipele i zaigrati uz pimbu, znajući gotovo sve reči pesama.

Pa da krenemo redom, da se i mi malo upoznamo sa nekim Pimba pesmama!  :)))

Zvanično prva, najpopularnija i najpoznatija pesma iz Pimba žanra je "Bacalhau quer alho" (Bakalar želi beli luk). Ništa spektakularno na prvi pogled (sluh). Ali, znajući da "bacalhau" označava i ženski polni organ u slengu i da kada "quer alho" izgovorite brzo (vezano) dobijate reč koja veoma podseća na "caralho" što je već taboo reč za penis. :)))) Sada je već sve jasnije. Nažalost, iako veoma poznata, ova pesma se ne nalazi na youtube-u već se pod ovim imenom nalazi jedna druga, novija, o kojoj ćemo kasnije.

Najpoznatiji pevač pimbe i osoba koja je čak i personifikuje na neki način je Quim Barreiros. Veoma je popularan u Portugalu i šire, pa da čujemo nešto i iz njegovog repertoara. :)))

Quim Barreiros - Garagem da vizinha (Komšinicina garaža ;) )

Ponho o carro, tiro o carro, á hora que eu quiser
Que garagem apertadinha, que doçura de mulher
Tiro cedo e ponho à noite, e às vezes à tardinha
Estou até mudando o óleo na garagem da vizinha!

Uterujem kola, isterujem kola, kada god to poželim
Male li garaže, preslatke li žene
Isterujem rano a uterujem noću, ponekad i kasno
Čak i ulje menjam u komšinicinoj garaži!

Quim Barreiros - Queres Ketchup, Maria? (Želiš li kečap, Marija?)

Na prvi pogled "Želiš li kečap, Marija?", ali ako se malo pažljivije posluša zvuči i kao "Queres que eu te chupe, Maria" (Želiš li da te sisam, Marija?).

Quim Barreiros - Quero cheirar teu bacalhau (Želim da pomirišem tvoj bakalar)

Quero cheirar teu bacalhau, Maria
Quero cheirar teu bacalhau,
Mariazinha deixa-me ir à cozinha
Deixa-me ir à cozinha
Pra cheirar teu bacalhau!

Želim da pomirišem tvoj bakalar, Marija
Želim da pomirišem tvoj bakalar,
Marijice pusti me da uđem u kuhinju
Pusti me da uđem u kuhinju
Kako bih pomirisao tvoj bakalar!

Quim Barreiros - Chupa Teresa! (Sisaj Tereza!)

Chupa Teresa!
Chupa Teresa!
Que este gelado gostoso,
É feito de framboesa!

Sisaj Tereza!
Sisaj Tereza!
Kako je ukusan ovaj sladoled
napravljen od jagode!

Quim Barreiros - O meu pópó no teu pipi (Moj popo u tvojoj pipi)

Za kraj posta, dodao bih da me Quim Barreiros veoma podseća na Borisa Bizetića, pitam se i zašto !? :)

Zahvaljujući Amaliji Rodrigeš, Fado se proširio širom sveta. Zvuci starog Lisabona i njegovih taški (mehana) odzvanjaju po celoj planeti. Na netu sam pročitao blog jednog Portugalca koji živi sa porodicom u Americi i koji kaže da često vidi oca koji ode podrum, pusti sebi fado i dobro se isplače. U svom fadu, ovaj čovek uspeva da utoli svoju nostalgiju (saudade) za svojom voljenom domovinom.

Pored lisabonskog fada, postoji i manje poznat Fado iz Kojmbre (Fado de Coimbra) koji dosta tužniji, prožet sa još više sete, nekako čist i jednostavan. Njegovoj prefinjenosti, doprinela su dva portugalska velikana - José (Zeca) Afonso i Carlos Paredes. Žuzeov glas i Karlušova gitara čine spoj koji se može opisati samo savršenstvom.

José (Zeca) Afonso i Carlos Paredes - Saudades de Coimbra

José (Zeca) Afonso bio je istaknuti anti-fašista i borac protiv Salazarovog režima. Veliki deo svog života proveo je po zatvorima, u kojima je napisao neke od svojih najlepših pesama.

Vejam bem (José Afonso)

José Afonso - A Morte Saiu à Rua

Grad Kojmbra se često naziva i "Gradom studenata", zbog svog Univerziteta koji radi neprekidno od 1290. godine. Na Univerzitetu u Kojmbri postoji odsek za fado na kome se studenti podučavaju ovoj vrsti muzike. Pijetet svakako zauzima Jose Afonso.

José Afonso - Canção de Embalar

 

 Muzika se ne deli na dobru i lošu već na onu koja uspe da dopre do nečijeg srca i na onu kojoj to ne polazi za rukom. Fado - već sama reč koja te opisuje, prosto miluje a tek tvoji zvuci, oni dopiru do najtajnijih odaja u srcu.

Fado je elegična, nostalgična, setna muzika nastala početkom 19. veka kada su Portugalke ispraćale barke svojih muževa koje su polako nišući na talasina, nestajale iz njihovog vidokruga, a i iz samog života, veoma često.

No vento que lança areia nos vidros;
Na água que canta, no fogo mortiço;
No calor do leito, nos bancos vazios;
Dentro do meu peito, estás sempre comigo
No calor do leito, nos bancos vazios;
Dentro do meu peito, estás sempre comigo!

Ovako je pevala čuvena i izvanredna Amália Rodrigues, žena posle koje ništa nije isto. Danas reći Amalia jednako je reći maestro za fado. Svojim moćnim glasom, dovela je fado do perfekcije i proširila ga van granica Portugala. Danas se fado peva svuda po svetu, van tradicionalnih mehana (tasca) i svi pokušavaju biti kao Amália Rodrigues. Samo pokušavaju, Amalia je jedna!

Da bi se slušao i pevao fado čovek ga mora prosto obožavati, kao i dobar Porto. Tek kada im se u potpunosti predaš moćićeš da uživaš u svakom milozvuku i svakoj kapi izvanrednog pića.

Ah koliko bih želeo da sam sada u Lisabonu, da uz čašicu Porta slušam fado! Cheira bem, cheira Lisboa !

 

Drugo polufinalno veče izbora za pesmu Evrovizije 2008 je prošlo. Mnogi će reći "parade pijanstva i kiča" ali će zatim ti isti ipak uključiti televizor da vide šta se zbiva, i ko je pobedio.

A pobedio je Portugal !!!

Zapravo, prošao je u finale gde će se prema novim pravilima takmičiti za prvo mesto sa još 25 zemalja. Za Portugal i ovo je veliki uspeh. Zemlja koja od početka učestvuje na Eurosongu a nikada ostvarila značajniji uspeh od 6. mesta izuzetno je počastvovana ulaskom u finale u ovako žestokoj konkurenciji.

Po objavljivanju početka glasanja, zgrabio sam sve moguće telefone koje imam u kući (moj privatni, službeni, suprugina dva, čak i tastov!) i glasao za Portugal. Ukoliko sam sa svojih 5 glasova imalo doprineo ovoj pobedi, izuzetno će mi biti drago!

Nastup Vanie Fernandez na 2. polufinalnoj večeri ESC 2008 sinoć:

Sam nastup Portugala, bio je naupečatljiviji te večeri, veoma jak i ubedljiv. I pored sve moje pristrasnosti i toga da mi se pesma u stilu fado-a jako sviđa, veoma me je prijatno iznenadio sam nastup jer su Vania i grupa dali sve od sebe, videlo se baš i tako je odlična pesma došla još više do izražaja. Jako slično prošlogodišnjem nastupu Marije Šerifović i devojaka, koji su se uneli i prosto "proživeli" pesmu u tih nekoliko minuta.

Jedino sam ovu pesmu odgledao na HRT1 uživajući u STEREO prenosu zvuka i sa jačinom tona blizu maksimuma.  Sve ostalo sam odgledao na veoma lošem RTS1.

Bravo Vania !!!

Po završetku glasanja i sjajnog performansa dela baletskog komada "Ko to tamo peva" došlo je na red da saznamo kojih 10 zemlja (od 19 kandidata) prolaze dalje u finale. Pošto su pročitali prvih 9 i među njima nije bilo Portugala, a jeste zemalja sa očajnim pesmama, uhvatila me je blaga depresija da gledaoci nisu prepoznali kvalitet i dobru pesmu. Međutim, negativne misli prekinula mi je voditeljka Jovana pročitavši magičnu reč "PORTUGAL" !!!! Skočio sam sa fotelje u koju sam se prethodno udobno zavalio. Ne sećam se da me je nešto toliko obradovalo u poslednje vreme! Portugal je u finalu! Jeeee! 

Vania je to zaslužila, prateća vokalna grupa je to zaslužila, PORTUGAL je to zaslužio!!! Ovaj mali i dobrodušan, skromni narod je zaslužio da mu se oda malo priznanja! Go Portugal !!!

A evo kako je sve to prošlo na RTP1, državnom portugalskom kanalu koji je prenosio ESC 2008 iz Beograda:

Posle setnog i monotonog glasa, voditeljka je prosto zaplakala od radosti! Razumem je u potpunosti i delim radost sa Portugalcima. Zaslužili su to!

Sa nestrpljenjem očekujem vaš ponovni nastup u finalu Evrovizije u subotu. Svim srcem ću biti sa vama i glasaću opet za vas. Želim vam da osetite svu onu radost kada ovaj veliki evropski show dođe kod vas.

Pozivam i sve eventualne čitaoce ovog bloga da glasaju za Portugal ukoliko im se pesma sviđa i ukoliko žele. U finalu Vania nastupa pod rednim brojem 13 (moj srećan broj) pa je potrebno ukucati ovaj broj i poslati ga na 3323.

Hvala od srca!   

Ovogodišnje takmičenje za najbolju pesmu Evrovizije, pored toga što se održava u našoj zemlji, donosi nam pregršt zanimljivih novosti. Jedna od njih je svakako ta da je po prvi put u takmičenju pesma neke zemlje predstavljena i na portugalskom jeziku. Druga je ta, da je Portugal po prvi put predstavio svoju pesmu i na drugom jeziku od svog.

Izuzetno zadovoljstvo mi proizilazi iz činjenice da se u oba slučaja radi o srpskom jeziku! Ruku prijateljstva Portugalu pružila je Jelena Tomašević, ovogodišnja predstavnica Srbije, čija je pesma kompletno prevedena na portugalski ("Minha dor"="Moja bol") i koju je Jelena perfektno otpevala na ovom jeziku.

Nedugo zatim, iz Portugala stiže prijateljski i srdačan odgovor - Vânia Fernandes, ovogodišnja predstavnica Portugala, otpevala je svoju pesmu "Senhora do Mar" na srpskom jeziku, a sve uz asistenciju grupe Beauty Queens, koje su se proslavile prošle godine kao prateći vokali Marije Šerifović.

Ova dva gesta, iako mala i simbolična, ispunila su moju dušu velikom radošću. Hvala vam Jelena i Vânia !!! Obrigado Jelena e Vânia  !!!

Vânia Fernandes & Beauty Queens - Senhora do Mar (Žena mornara), treća strofa je na srpskom:

Jelena Tomašević - Minha dor (Moja bol):

Pozdravimo ovaj prijateljski gest i glasajmo u četvrtak (22.05.2008.) masovno za Portugal !!! Ukucajte u svoj mobilni telefon broj 19 i pošaljite na broj za glasanje koji će biti ispisan na ekranu.

Viva Vânia !!! Viva Portugal !!!

 

Numa casa portuguesa fica bem
pão e vinho sobre a mesa.
Quando à porta humildemente bate alguém,
senta-se à mesa co'a gente.
Fica bem essa fraqueza, fica bem,
que o povo nunca a desmente.
A alegria da pobreza
está nesta grande riqueza
de dar, e ficar contente.

Quatro paredes caiadas,
um cheirinho á alecrim,
um cacho de uvas doiradas,
duas rosas num jardim,
um São José de azulejo
sob um sol de primavera,
uma promessa de beijos
dois braços à minha espera...
É uma casa portuguesa, com certeza!
É, com certeza, uma casa portuguesa!

No conforto pobrezinho do meu lar,
há fartura de carinho.
A cortina da janela e o luar,
mais o sol que gosta dela...
Basta pouco, poucochinho p'ra alegrar
uma existéncia singela...
É só amor, pão e vinho
e um caldo verde, verdinho
a fumegar na tijela.

Quatro paredes caiadas,
um cheirinho á alecrim,
um cacho de uvas doiradas,
duas rosas num jardim,
um São José de azulejo
sob um sol de primavera,
uma promessa de beijos
dois braços à minha espera...
É uma casa portuguesa, com certeza!
É, com certeza, uma casa portuguesa!

Portugal je zemlja koja je dugo izazivala moju pažnju i znatiželju. Još kao dete, kada bih u TV-programu video najavu za neku emisiju iz Portugala, ona bi se odmah našla u mojoj "must see" listi TV-emisija. Dolaskom Interneta u naše živote, virtuelna putovanja u ovu zemlju postala su za mene redovna praksa. Ipak, to nije ni blizu utiska koji ova zemlja ostavlja kada se i lično poseti.

Uz pomoć prijatelja, došla je na red i ta opcija - putovanje u Portugal. U planu je obilazak Porta, grada na severu Portugala, i njegove regije. Spremam se za put, kao i svaki do tada ali ipak sa nešto jačim žarom u srcu - idem u Portugal, pobogu!

A do tamo, dobrano ima da se navoza. Zemlje se ređaju u nizu kao biseri, svaka na svoj način pleni. Hrvatska, Slovenija, Italija, Francuska, Španija ... No, što bi rekao Đorđe Balašević "ništa mene to nije tak'lo", čekao sam najsjajniji i najlepši biser na kraju niza.

Putovanje se oteglo na skoro 3 dana, a sve zahvaljujući (kraćim) usputnim svraćanjima u Francuskoj (Azurna obala) i Španiji (Barselona, Salamaka). Poslednja stanica pre ulaska u Portugal, Salamanka, grad koji se nalazi na par km od portugalske granice. Tipičan kastiljanski grad sa predivnom katedralom u centru, lep, sređen. Avgust mesec je tek počeo a temperatura dostiže 36 C. Zemlja gori. Prelazeći peške most preko reke Toledo sa parkinga u centar grada, izgorela su mi kolena, to nikad neću zaboraviti. Ušli smo u jednu malu (porodičnu) prodavnicu kako bi se snabdeli hranom a kasir (gazda?) nas je gledao mrko čuvši nepoznati jezik. Valjda je mislio da ako smo stranci automatski ćemo nešto ukrasti. Svašta! Nimalo mi nije bilo prijatno.

No, put se nastavlja dalje i ulazimo u Portugal. Iako usamljeni na Iberijskom poluostrvu, Španija i Portugal su dva sveta u svakom smislu. Priroda drugačija, nekako lepša. Nema one crvene sagorele kastiljanske zemlje. Planinski predeli i slabo rastinje. Stigli smo u Portugal, jupiiii !!!

Stajemo na pumpu, gužva je. Videvši strane (BG) tablice, Portugalci nam uz osmeh mašu iz gotovo svakog automobila koji čeka u redu. Ne mogu da verujem! Stigavši u Porto, već je veče, zaustavili smo jedan auto sa namerom da pitamo čoveka za smernice ka hostelu (izgleda da smo se malo izgubili ...). Čovek reče "follow me", seda u svoj auto i odveze nas pravo u hostel! A mi hteli samo da ga pitamo ...

Jutro koje nas je dočekalo, otvorilo je vrata jednom predivnom gradu koji me je ostavio bez daha. Nešto novo, toliko drugačije i toliko posebno. Porto, Porto, ...

Početak avgusta a temperatura 28 C, klima izuzetno prijatna, okeanska. U hostelu smo upoznali domaćine, Portugalca i Portugalku sa kojima smo tih dana bili nerazdvojni. Koliko samo sličnosti ima između naša dva naroda, udaljena 3000 km jedan od drugog, prosto je neverovatno. Koliko srdačnosti i gostoljubivosti, nesebičnosti i prijateljstva smo dobili tamo, nikad neću zaboraviti.

Od tada, Portugal je zemlja koju posle svoje domovine najviše volim. Lepotu ove zemlje ne čine samo njeni gradovi i predeli, već i ljudi, gostoljubivi i srdačni na svakom koraku.

Pogledajte i slike Porta i okoline (klik na "slike Porta").

Portugal je zemlja iz koje nosim najlepše moguće uspomene. Boravivši tamo pre 4 godine upoznao sam Portugalce i njihovu zemlju, oduševio se njihovom srdačnošću i gostoljubivošću, i stekao prijatelje za ceo život.
Kada sam se davne 2004. godine spremao za putovanje u Portugal, nisam ni slutio koliko će me ova zemlja fascinirati i koliko jak utisak ostaviti na mene.
U ovom blogu predstaviću Portugal i svoje impresije slikom i rečju, u nadi da ću svoju ljubav prema ovoj zemlji preneti i na druge ljude.

Dobro došli / Bem vindo !